mundus hebetus

Ta, što mi to govorite?           
Vradžbinama se tješite?         
Zar da idole proslavljam,        
a istinu zapostavljam?            
 
Čime to ljude trujete?            
Crno je crnje radi vas.            
Što po ljepoti rujete?              
Premda mrtvi, smeta vam kvas.
 
Vaš usud mlačan, neznatan,
odbljesak kreštave note.
Proplanak iole skladan,
zaobići bar nastojte.
 
Tužna lica žedna suše,
okorjela u besmislu,
manira kratkih sve guše.
Talenti tuposti to su.
 
Kobi pogubljene, grube,
loših škola pravi đaci,
štuju vatre i preljube,
na dnu ničeg, ti seljaci.
 
Kud hrlite bezbožnici,
smisla li vam besmislena?
U smišljenoj ubožnici,
laskate si bez imena.
 
Grozničav život dosadan,
pun koristi, malo plama,
dokon, mizeran i gadan.
Nesretnici, jao vama...
 
Dahćete uz tuđi krevet,
vaš vas budi u strminu,
i čim prođe pola devet
zamaglite si strvinu. 

Foto: https://www.vexels.com/blog/shades-of-melancholy-art-by-eric-lacombe/