opraštam vam

Opraštam vam
što ste me gazili dok sam već zgažen bio.
Opraštam što ste, premili,
digli ruke od mene dok sam vapio.
Opraštam vam
što ste mi otežali teret koji mi je tijelo svio.
Sve vam opraštam.
 
Opraštam vam
što moje ptice jedva lete,
što ste mirne luke sablaznili,
opraštam vam sve dane proklete,
dok ste po ružama svoj otrov lili.
Opraštam vam
što ste moje zanose ubijali
i čudnom nekom silom lik mi obezvrijedili.
Opraštam vam
što ste uzdizali ljudske mi propuste
i od njih biljege zla konstruirali.
Sve vam to opraštam,
sve sam vam to oprostio,
dok sam stoput plakao kad sam se rastajao,
dok sam u boli grcao,
dok sam praznu sobu motrio,
dok sam među vama sahnuo.
 
Opraštam vam
dječje ruke koje ste mi oteli,
kao tati dok me nema da ih ljubim.
Opraštam i stan bijeli,
sa sjenkama nekim grubim.
Otiske krevetića vam opraštam,
na zidu što se žute gdje ljubav mi rasla,
opraštam što maštam,
opraštam što ispaštam.
 
Opraštam vam javne prozivke,
sve laži i klevete koje sam istrpio,
sva mrmljanja, hule sve i uvrede.
Opraštam vam
k'o što vi nikada niste kadri oprostiti,
jer ste Boga izdali
i sebe na njegovo mjesto postavili.
 
S oprostom živim i dušu mi spokoj grije,
u kući pored mora svoju djecu ljubim,
niz svaki izdah težina mrije,
sve sam izgubio,
al' Tebe ne gubim.

Foto: https://www.peakpx.com/en/hd-wallpaper-desktop-nvhmw