GABRIJELU

 

O, mileni moj, željeh te toliko,
u Bibliji ti ime lijepo tražih.
Nemoj, ne sputaji se harmoniko,
ne uskrati meni suza najdražih:
za malenog mog neka nježno škrope,
sve pute mu krajeva, dana blažih
no što bijahu moji, pred potope. 
 
Nek' ti ova čista nota očeva
bude melem, zlato predivno moje.
Iz života koji pjesme ispjeva,
neće biti one koja oboje
nas u zagrljaj bi toliko vezla,
koliko može jedno malo tvoje:
Tata! – to spona je jača od žezla.
 
Gle, sine, nebo param od istoka
do zapada, zemlju rujem rukama,
mora silno prebacujem široka,
o, tako slatko sve mi u mukama:
ako za tebe je – i strah me grije!
Stoji ljepota Božja među nama,
a krunica moja nad tobom bdije.

Foto: https://www.ludens.media/