JEDNOG POPODNEVA UZ DALARASA

Moji dani su odbrojani,
tek viole strune me drže.
Dragi moji (redom neznani)
oblaci, usudom mi trže.
 
Od sva života, dušu veću
imadoh u godinama svim.
odrazi mene snom sad trepću,
pa miran, uz svoje jedro bdim.
 
Odveć slab, volio sam more,
iz kojeg moj se čempres vije.
Čuješ li vale kako zbore?
To šapućem ti. Sve kasnije.

Foto: https://www.pinterest.com/pin/19069998397597962/