KATULOV JAUK (posvećeno Klodiji Metelovoj)

U liru grčku sam se skrio,
pod mrkli oblak egejski,
tek da bih dušu razotkrio
onoj muzi gnjevnoj,
koja vene plebejski.
 
Na trećoj noti, u po' dana i u po' mora,
orkan vitla repom iz dubine.
Žeđ me zasu solju posred pora,
brišu me gorčine...
preslatke gorčine.
 
Možda nikad neću to dosanjat' lice,
možda je i Alkej opjevao mi ludost,
možda će i vali letjet' poput ptice,
a možda je i žar –
rascvala mi budnost.
 
I što sada? Zar se slasti gasit' mogu,
poput sjena onemoćalih ruina?
Lijepa moja, odjenula si togu,
dođoh tebi iz daljina...
iz suštine vina.
 
Otelo te predaleko neko more,
oteli te svi bozi nedokazani.
No, čekaj! Plami moji nek' dogore!
Rane će ti vidat' oni,
kopriva i gavrani.

Foto: https://sl.wikipedia.org/wiki/Gaj_Valerij_Katul