JONSKE DVERI

Kol’ko je mora na pučini,
umrlih vala u tišini,
tol’ko je trijera u tmini,
zlatnika mojih u dubini.
 
Nekoć sam jedro lađi bio,
dahe Eolove kupio,
smole, ulja iz lišća pio
da bih dušu vazda budio.
 
Južno more mi dozovite,
što sipi kroz anis i mirte!
Jonske dveri mi otvorite;
nek’ mi se zanosi nasite!
 
Jedra sna u sobi se guše,
čekajuć’ da Zefir zapuše…

Foto: https://www.flickr.com/photos/69716881@N02/23074127063