ZA CURICU IZ PETRINJE

Anđele naš bijeli, princezo neba,
dušo grozne tuge, nježni cvijete,
ništa mi se ne boj, sve što ti treba
u zvijezdama je, milo dijete.
 
Raširi krila nad kućama grada,
dok nas gledaš iz tih zlatnih odaja.
I reci majci: Ne, ne plači sada!
Svoje ljubavi majko – gle odsjaja.
 
Bol princezo k’o magla će gušiti.
U samoći će livade procvasti.
Ne brini, nitko sne neće srušiti,
oni tek sada ne mogu propasti.
 
Biserje predivno, srce je stalo.
Samo Gospodin zna zašto te ote.
Ne plaši se; znaj, toliko je malo,
do tog’ da dišemo naše živote.
 
Ništa ne tuguj, ti sunčeva zrako.
Dal’ ćemo plakati, nek‘ te ne mori.
Često pitat ćemo: zašto i kako?
Gdje Gospod uzme, tu Gospod i stvori.
 
Kćeri lijepa, oko naše živo,
nek’ očajem ova duša ti želi
poljane raja, neprolazna vilo.
Čuvali te nad Hrvatskom anđeli.

                                                                                                               Foto: https://www.novilist.hr/