OTOK DELFINA

Davno od djeda Carla sam bježao     
u tuđe vrtove slatka pelina,    
mirisne limune krao, i znao               
sve tajne malog otoka delfina.                       
 
Mogao sam i more preskočiti,           
od obala uz zanos mandolina,            
kad čuo bi da ona će kročiti,  
oko zeleno... na otok delfina.             
 
Često bi ju s napuljskim ružama        
poredio. Ah, Benedetta Nina...          
Da je probuditi mjesec nad nama,
što zri uz porub otoka delfina.           
 
S osam sam ljeta grožđe mastio.                    
Jedva živ ostao od mladog vina.        
Ribar Rino u noći me vratio,             
iz mora crna ka otoku delfina.           
 
Onda odjednom, od sorentskih žala
nahrli masna, imućna svjetina,          
pjeneći morsko zrcalo bez vala.                     
Nema više mog otoka delfina.           
 
Sada u betonskoj krletci snivam,       
gdje sve imam, al' duša nije mirna,    
pa svaku večer u snovima plivam      
prema djetinjstvu, otoku delfina.                   
 
Sjećam se, premda godina je prošlo, 
gorkih kapara i morskih pećina.         
Nikada za rukom nije mi pošlo,         
pronaći Ninu s otoka delfina.

                                              Foto: https://www.news.com.au/